Paradigma našeg društva: Dajete pare za Iglesijasa i Vilijamsa, jeste li spremni da date 50 evra za Zvezdu u Ligi šampiona?

Bio bi to sladak trošak...

„Sećam se kao danas, samo od utakmice sa Bajernom u Beogradu imali smo toliki profit da smo svim igračima isplatili premije za osvajanje titule prvaka Evrope".

Reči nekadašnjeg generalnog sekretara Crvene zvezde Vladimira Cvetkovića se i danas pamte. Sve pošasti modernog fudbala nisu stigle do Beograda i Srbije, a jedna od njih kaže da bez ozbiljnih cena ulaznica i televizijskih prava nema - ozbiljnog fudbala. Naravno, rukovodstvo Crvene zvezde mora da ima plan B, pa i C, u slučaju da naredne evropske kvalifikacije počnu i završe se po zlu. S druge strane, marketinški tim crveno-belih mora da počne ozbiljno da razmišlja o soluciji koja bi zadovoljila milionsku armiju navijača o plasmanu aktuelne generacije Crvene zvezde u grupnu fazu nekod od evropskih takmičenja.

Nema sumnje da bi taj rezultat, osim čistog sportskog uspeha, predstavljao i ozbiljan gejzir prihoda koji bi novcem napajao finansijski oronulog giganta. Čak mu, možda, podario i mnogo raskošniji život koji ne uključuje snalaženje pomoću štapa, kanapa i transfera. Posebno, jer se oko Crvene zvezde prethodnih meseci stvorila eurofija.

Kulminacija te euforije trebalo bi da usledi ukoliko Zvezda prođe drugo kolo kvalifikacija za Ligu šampiona. Biće to dvomeč od nekoliko miliona evra, jer na Marakani odavno imaju projkeciju zarade za eventualni plasman u treću eliminacionu rundu i plej-of. A ona, prema svim raspoloživim paramterima, ne bi bila mala.

Crvena zvezda je nedavno pustila u prodaju sezonske ulaznice i potražnja za njima bi drastično porasla u slučaju trijumfa nad slabijim rivalom. Bila bi to kapisla koja bi zapalila crven-beli deo Srbije, odnosno tražile bi se dve karte više. Poslednji put takva histerija je vladala još 2011. kada su odgovorni iz Ljutice Bogdana pred duel sa Renom putem trebovanja mogli da prodaju 98.000 ulaznica (nešto manje od dve Marakane).

Postoji ovde raskorak između želja i realnosti, mogli bi komotno na Marakani da za treće i četvrto kolo dignu cene karata u nebesa, ali bilo bi to ozbiljno flertovanje sa pomenutim pošastima modernog fudbala, onim koji nećete pročitati u britanskim najuglednijim novinama, o tome kako prosečan navijač Čelsija ili Arsenala nema novca da gleda voljeni klub.

Pojednostavljeno: informacije pokazuju da će se cene ulaznica za Zvezdine mečeve u trećem i četvrtom kolu kvalifikacija kretati od 1.000 do 2.500 dinara. Uz televizijska prava koja nisu centralizovana u tom delu takmičenja dve utakmice kod kuće donele bi profit od 2.000.000 evra.

Naravno, moguća su odstupanja od zavisnosti od atraktivnosti rivala. Možda sportski deo Crvene zvezde beži od Dinama iz Zagreba, ali marketinški i kratkoročno gledano bio bi to idealan rival... Sami procenite u koliko zemalja bi se direktno prenosila utakmica, da ne govorimo o tome da bi se postavio novi standard interesovanja, odnosno da bi se veliki broj zvezdaša nosio onom  mišljenju:
„Šta košta da košta, idem“.

Zvezdi bi sam ulazak u Ligu šampiona doneo 14.000.000 profita od UEFA. Bio bi to deo samo jedan deo slatkog profita. Nadaju se na Marakani da će navijače krajem avgusta staviti u ozbiljan, ali sladak trošak. Nezvanično, komplet ulaznica za grupnu fazu Lige šampiona ili Lige Evrope koštao bi između 50 i 150 evra (više bi trebalo izdvojiti za mesta u galerijama i ložama). Ovaj podatak može da se gleda kroz dve različite prizme. Ima onih koji će reći da je to preveliki izdatak u zemlji niskog standarda, ali... Postoji i druga strana priče.

Ulaznice za nedavni koncert Enrikea Iglesijasa koštale su između 3.000 i 6.000 dinara (zaRobija Vilijamsa su stajale i više). Arena je bila dobro popunjena... Uz poštovanje takve veličine kao što je pomenuti Iglesias, broj njegovih fanova spremnih da plate ulaznicu za koncert predstavlja statističku grešku u odnosu na one koji bi želeli da u Ljutice Bogdana gledaju Ligu šampiona... I da ne pitaju za cenu, makar u naredna tri meseca zavijali duvan i kasnili sa kreditnom ratom. Nekako je u ovom narodu je više ukorenjena misao da gledaju sportske spektakle, nego da slušaju belosvetske pevače.

Te tri utakmice u grupj fazi trebalo bi da donesu profit od pet miliona evra. Zato je polazna osnova da bi ulazak u Ligu šampiona  crveno-belima doneo profit od 20.000.000, a Ligu Evrope oko 12.000.000 evra.

Kad se tome dodaju i bonusi od sponzora i drugi marketinški benefit kao što su rast prodaje u klupskom butiku i broj gledalaca na domaćim utakmicama jasno je što Zvezdan Terzić ima višemesečnu dilemu.

Rizikovati ili ne?