Dragan Džajić otkriva kako je sklopio najbolji tim u istoriji Crvene zvezde.
Ovo nije trenutak za kalkulacije, strahovanja i slične stvari. Spremili smo tim za evro scenu, dogurali do polufinala i Crvena zvezda ima ekipu u koju duboko verujem. Kad sam priželjkivao da nam protivnik bude Bajern, činio sam to sa razlogom, nemački šampion nam najviše odgovara po načinu igre. Pobedićemo i u Minhenu i Beogradu! Ovim rečima, na žrebu u Ženevi 22. marta 1991. godine, Dragan Džajić je šokirao Evropu i hrabro najavio istorijski skok na tron.
Nije to bilo puko podizanje morala, već samouverenost da je višegodišnje stvaranje šampionskog tima obavljeno savršeno i da dolaze trenuci ubiranja najlepših plodova.
- Znao sam da Bajern nema bolji tim od nas, želeo da pokažem svima u klubu da nema razloga za strah – dodatno pojašnjava sa vremenske distance od 25 godina Dragan Džajić, legendarni igrač Crvene zvezde i tvorac najboljeg tima u klupskoj istoriji.
Sa funkcije tehničkog direktora Džajić je majstorski složio kockice, samo jedna greška u proceni mogla je da sruši sav trud.
- Dika Stojanović i Marović su dugo bili u klubu. Kad smo dovodili Radinovića slao sam trenere da ga gledaju. Rekli su mi: „Nije loš, ali ti presudi“ . Uvek je bilo tako, na kraju sam morao ja da presečem.
Šabanadžović je stigao iz Željezničara.
- Znao sam da mu ističe ugovor i odlučio sam da gledam zbog njega utakmicu Partizan – Željezničar, jer je Zvezda u tom danu igrala nebitnu u Mostaru. Kupio me je jednim potezom, kad je pri izvođenju auta rivala pogledao gde je Milko Đurovski i u sprintu stigao do njega.
O Iliji Najdoskom Džajić priča biranim rečima:
- Dobijao sam kritike u javnosti što sam ga doveo, jer se očekuje da svako „pojede“ loptu u našem klubu. Kako je igrao u Tokiju povređenog mišića, pa to ne bi ni životinja izdržala. Disciplinovan na terenu i van njega, ličnost i sportista za ugled.
Odlično se dopunjavao sa Miodragom Belodedićem.
- Bili su drugovi, sarađivali sjajno. Mile je bio dar sa neba, mnogo puta sam pričao kako je došao u moju kancelariju.
Jugović je vraćen sa pozajmice Radu.
- Igrao je dobro u Radu, a blistavo u Kupu šampiona i Tokiju. Kao što je sada odskočio Grujić, tako je on tada. U juniorima i nije previše obećavao, ali je postao izvanredan čim je ušao u prvi tim.
Uspeo je Džajić sa saradnicima da uzme Pančeva i Savićevića ispred nosa Partizanu.
- Pančev je bio rođeni strelac, mogao je da smesti gol svakome. Partizan ga je uzeo meni, pa sam ga ja vratio. To je istina. Reč je o dobrom momku i igraču, učinak u Zvezdi je bio izvanredan i ponosan sam što je nosio dres Zvezde. Borili smo se za svakog sjajnog fudbalera, pa i Savićevića. Imali smo dobru vezu, predsednik Slijepčević mu je poznavao porodicu.
Prosinečkog je izgubio zagrebački Dinamo.
- Sedeli smo u zagrebačkoj „Esplanadi“, uveče smo igrali utakmicu. Prišao mi je stariji čovek, ako se dobro sećam brat od Robijeve majke i tražio da se organizuje proba. Rekao sam mu da dođe u utorak. Sišao sam na trening, pogledao i Vasketu poručio: „Čini mi se da ovaj dečko ima znanje“. Složio se, pa je popodne Prosinečki izašao na glavni teren pod nadzorom Vladice Popovića. Papiri za registraciju bili su kod njegovog oca, Konstantin Zečević je utvrdio da da nije potrebno obeštećenje. Ćiro Blažević me je posle barem 100 puta pitao kakav je igrač bio.
Poput Jugovića, Vlada Stošić je bio na pozajmicama u Radu i niškom Radničkom.
- Stošića sam izuzetno voleo kao igrača, nije imao popularnost, ali ga je bilo na svim mestima na terenu.
Važno za osvajanje titule bilo je i što se Binić vratio u Crvenu zvezdu iz Levantea.
- Binu smo prvi put doveli 1987. Igrao je protiv Zvezde za Radnički iz Niša tako da bi ga kupio i Real, sećam se da je utakmica bila po kiši. NJegov učinka je bio veliki, izuzetno brz i nezgodan bio je po ukusu i Ivice Osima.
Priča se da su Šuker i Jarni već bili „spakovani” za sledeću sezonu, ali je Jugoslavija počela da se raspada...
- Kad sam došao na mesto tehničkog direktora i osetio koliko mi dozvoljavaju da sprovedem zamisli u delo, hteo sam samo najbolje igrače. Liga je bila jaka i imao si ogroman fond gotovih igrača, ali sve je to trebalo uklopiti. I za sledeću sezonu bismo ispunili barem 90 odsto želja, jer smo mogli da dovedemo skoro svakog koga smo hteli. Da nije došlo do raspada Jugoslavije, Zvezda bi redovno igrala u Evropi. Postali smo šampioni Evrope pre Barselone, Krojf je preko Bože Maljkovića tražio prijateljske utakmice sa nama.
Interesantan i ispravan je bio Džajićev izbor trenera pred istorijsku sezonu.
- LJupko je važio za dobrog i relativno anonimnog trenera. Rad je igrao dobro pod njegovim vođstvom. Doveli smo ga više na osnovu rada u tom klubu i onoga što smo čuli o njemu, nego što smo ga poznavali. Nismo pogrešili, ekipa je bila taktički potkovana.
Posle startnog remija sa Grashopersom, pisalo se o Petrovićevoj smeni.
- I on se uplašio. Kad smo se autobusom kretali ka treningu u Cirihu rekao mi je: „Smeniće me ako ne prođemo”. Ohrabrio sam mu i rekao da se to neće dogoditi. Napravili smo odličnu pripremu za revanš, uprava i igrači su bili u različitim hotelima. „Ubili“ smo Grashopers. Sećam se da je Hicfild meni i Cveletu rekao: „Lako mi je bilo u Beogradu, ovde će biti mnogo teško.“ Trijumf nam je dao krila i podigao moral.
Нема коментара:
Постави коментар